Неготин, као град има дугу традицију културних и спортских садржаја у своме друштвеном развоју. Спортска друштва основана су у Неготину већ осамдесетих година деветнаестог века. Њихов број се нарочито увећава између два светска рата.. Постојала су у то време, поред фудбалских, соколских и стрељачких  друштава чак и ауто и мото-бициклистички клубови, тениски и скијашки клубови, као и аеро-клуб.

Ипак, треба да се подсетимо да су у Србији, па и у Неготину у двадесетом веку постојала друштва љубитеља природе. То су била друштва извидника и планинки, њихова делатност се одиграва у природи путем тзв. вишедневних таборовања. Патрон, тј. заштитник извидника и планинки у Краљевини Југославији био је краљ Александар I Карађорђевић. Та друштва у граду често приређују забавне вечери и тзв. матинее у којима је увек било и музичког програма. То је био један од начина прикупљања добровољних прилога за основну делатност извидника и планинки.

После 1945. друштва извидника и планинки настављају свој рад у Неготину под истим називом. Међутим, неготинско друштво извидника 1954. улази у састав тек основаног планинарског друштва „Миодраг Радосављевић – Пики“. Овај назив друштва кратко је трајао, јер је на првој годишњој скупштини 9. јануара 1955. назив промењен у Планинарско друштво Дели Јован Неготин.

Годишњој скупштини Планинарског друштва Дели Јован 9.1.1955. присуствовао је и представник Планинарског савеза Србије и делегат планинарског друштва из Бора – Исток Паљаруци. Он је човек који је, показивању живих планинара, највише допринео оснивању планинарског друштва у Неготину, јер је такво друштво већ постојало у Бору.

На споменутој годишњој скупштини планинарског друштва изабрано је ново руководство и одређене су смернице за даљи рад планинарског друштва. За председника планинарског друштва изабран је Петар Михајловић, начелник среског МУП-а, за начелника је изабран Саво Пантовић, професор средње пољопривредне школе у Букову, а за секретара Дојчиновић Драган.

Познато је да је рад Планинарског друштва поново обновљен под називом планинарско-смучарско друштво Дели Јован. И ово обновљено планинарско друштво делује само неколико година. Тако је Неготин поново остао без планинарског друштва. На основу сећања живих чланова Планинарског друштва Дели Јован, активност друштва сводила се на походе планинама североисточне Србије. У то време Планинарско друштво је имало око 50 активних чланова, претежно средњошколаца из пољопривредне школе, учитељске школе и гимназије.

Планинарско друштво Дели Јован обновило је по други пут рад 2.7.2005. године са уверењем да ће овај трећи почетак рада друштва бити дуговечнији од претходних покушаја. Међутим, десило се оно најгоре, друштво се после пар месеци неуспешног рада распало на два друштва, тј. П.д. Дели Јован и П.д. Буково.

До распада друштва дошло је због хаше погрешне процене жене која је изабрана за председницу друштва. Једино решење било је да се одвоји и оснује ново друштво, као што се и десило.

Настао је проблем ко наслеђује име друштва Дели Јован и ко наставља његову традицију. Спор иде у Министарство просвете и спорта, где је решено да име и традицију друштва дели Јован наставља група планинара која је изабрала нови управни одбор и председника др Нинослава Димитријевића. Регуларно смењена председница оснива ново п.д. Буково. Тако Неготин добија два планинарска друштва, што се слично десило и у многим другим градовима.

Планинарско друштво Дели Јован примљено је у Планинарски савез Србије 26. маја 2007. године Настављен је успешан рад друштва што може да се види и из самог садржаја билтена. Оно што је најважније у наведеним променама и оснивању два друштва јесте чињеница веома добрих другарских и пријатељсих односа чланова п. д. Дели Јован. Нема групошења, нема сукоба и нема несугласица. Тако је остварен онај најважнији циљ планинара да дружење и планинарење постане извор задовољства и радости окупљања и дружења.

У 2006. и 2007. остварен је значајан број планинарских акција и то у сва четири годишња доба. Верујемо да ће успешан рад п. д. Дели Јован бити све успешнији. Како је друштво радило у 2007. детаљно се приказује у брошури, тј. Билтену делатности друштва у 2007. години.

Од обнове рада друштва 2005. обележава се слава друштва – Ивањдан 7. јула. Садржај обележавања славе друштва Ивањдан постаје све разноврснији.

Прво резање славског колача, 7.7.2006. остварен је на јединствен начин у историји српског планинарства. Свештеник из села Салаша у мантији лако се попео ма врх Дели Јована (1137), на врло високој температури и сунчаном дану, обавио је обред сече славског колача. Све ово снимљено је видео камером и фото апаратима.

Планинарско друштво Дели Јован, за протеклих 5 година, остварило је значајне планинарске резултате у излетничким акцијама, као и на успонима до 2000 м, али и на високогорским акцијама са највишим освојеним врхом Елбрусом на Кавказу (5642).